Кнез Иво од Семберије |
Живот у обичном смислу, овога човека није препун доживљаја романтичних и чудноватих. Живот његове душе — класичан је.
Иван је рођен у Дворовима (1760), а доцније је живео у Попову, селу бијељинске нахије. У пролећу живота свога већ чувен с ума и поштења, Иван је у двадесетој години младости био кнез од Семберије, вољен од народа, цењен од господара Турака па и од поноситог, песмом опеваног, Кулин-Капетана.
У јеку ратовања за ослобођење Србије, око 1807, Иван пређе у Србију и постане војвода својим добеглим земљацима, а кад се, доцније, ствари у Србији почеше сређивати Иван је живео у Шапцу као члан окружнога суда и најпосле се, у дубокој старости, одмараше у двору шабачкога владике. Ту је умро (1840) у доба кад се у Србији развијаше унутарња борба, и сахрањен је у шабачком гробљу.
Али чин Иванов за последњих дана његова кнезовања у Семберији, у очи преласка у Србију, одвојио је величином која се огледа у побудама и искреношћу која не тражаше награде и признања.
Године 1806. Кулин Капетан пређе Дрину и пороби Јадар и Подриње па се с робљем, које се цени различито: 111—303 душе, врати у Босну. Племенита се душа Иванова прену: на писку беднога робља он се не тешаше речју: "робом икад, гробом никад". Он робље утеши — слободом, коју му дарова а коју он плати скупо: осам хиљада рушпија тражаше за њ Кулин! "Од куд злато раји!" Иван га нађе: даде све — а песник казује да приложи и икону крснога имена свога!
Различити подаци различито казују — да је Иван скупио, сам не имајући довољно, новац и од других; да није могао све ни скупити, те је ради тога и пребегао у Србију са, тада већ ослобођеним, робљем — али нико не пориче Ивану најчистије мотиве у души његовој.
Песник Милутиновић раздрагано кличе:
Благо Иви и Ивиној души! - - -
Ивану ће Христос Господ платит'
Када Ива буде на истини!
Дела о кнезу Иви
Кнез Иво од Семберије је опеван у песми Филипа Вишњића Кнез Иван Кнежевић, која је добила и историјски увод написан од стране Вука Караџића. Његов портрет насликао је Георгије Бакаловић и данас се чува у Народном музеју у Београду. Такође, Бранислав Нушић је написао трагедију Кнез Иво од Семберије, на основу које је настала и опера Кнез Иво од Семберије.
Извор: Андра Гавриловић, Знаменити Срби XIX века, Београд, 2008. година