У зимско
вече, у јануару 1905, дошао је Крста Трговишки у Радомницу, близу бугарске
границе. У кметовој кући искупило се сто педесет сељака да се изврши
организација.
 |
| Војвода Крста Ковачевић Трговишки |
У одаји пуној тешког мириса дувана,
присуства масе људске, гологлав, усправљен Крста је говорио. Прибијени,
помешани сељаци и четници гледали су на војводу на чијем је оружју играо
одблесак пламена са огњишта. Све је друго било у тами.
Врата је гурнула једна нестрпљива рука и
убацила за њима мраз и влагу. Стражар је журно шапутао војводи. Изашли су
заједно. Напољу је снег шкрипао под корацима. Чуло се да их је много. Војска је
кући прилазила.
Били су издани. Вратио се у собу и погледао
по скупљеним сељацима. Последњи су дошли на скуп Дејан и Солунка. Увек су их
сумњичили да се често састају са Турцима. Крста је наредио четницима да вежу
ово двоје и поведу са собом.
Тешко је било из куће изаћи, јер је пламен
са огњишта уски отвор врата осветљавао. Један четник засвирао је у гајде. Кроз
ноћ су одјекивали звуци весели, уједначени, меки.
Војници уморни, прозебли, успорили су
кораке. Преварили су их. То је било некакво мирно весеље сељачко.
Тренутна засталост и колебање били су
довољни да спасу четнике. Један по један искакали су из куће и трчали ка
брежуљку гдје је шума почињала. Већ су сви изашли, када су на последњег, Тому,
наишли турски војници. Поред њих је трчап наоружани комита. Пуцали су у њега
као у звера. Рањен четник је, скачући на једној нози, бежао ка друговима.
Осећао је како оставља снагу и топлу крв на снегу.
Са брега Крстике комите пуцале су на ивици
куће, које су пресецале једнолику сиву снежну слику. У ноћном судару и забуни
сељаци су успели да побегну. Само су једнога спорог и невештог ухватили Турци и
заклали. Четници носећи рањеног друга побегли су кроз ноћ.
У зору Турци су нашли у шуми везаног Дејана
и Солунку, упола обамрле и онесвешћене од зиме и бола. Четници су их у бегству
заборавили. Тражили су од њих да кажу где су комите. Мирно су одговарали да
никакве комите нису видели. Сами су се турски војници тукли међу собом у ноћи
око неких младих жена из села. И њих су аскери везали.
Потера се вратила у касарну. Вукли су на
носилима једног низама, који је у ноћи погинуо од четничких метака.
Извор: Пламен четништва, Станислав Краков, Београд, 2009., стр. 180
