 |
| Емилио Кастелар |
Са ништа мање ентузијазма него Венијамин Калај изразио се о србским борбама за ослобођење од Турака и оснивање своје државе шпански књижевник Емилио Кастелар. Он је издао неко "дело" под насловом "О удесима Српског народа", које је на србски превео (не знам да ли у целини или у деловима) познати књижевник србски из Боке Марко Цар. То читам накнадно код Јована Дучића који је написао приликом смрти Кастелареве (крајем прошлог века) један заносан некролог, а који сам нашао у скоро изашлим његовим Сабраним делима. По Цару и Дучићу Кастелар је казао:
"Ја не познајем историје која би заслуживала више пажње и проучавања неголи што је заслужује историја борбе за независност од најгрознијих трагедија што нам је забиљежила историја, а његова отаџбина највиши и можда најкрвавији Калвариј на којима су се распињали народи... Када вас свијет бијаше саме оставио, Срби се дигоше до висине најјачих народа несвладаном силом свог карактера и неизреченом крепошћу своје мисли..."
(Из књиге: проф. др Лазо М. Костић, Србија у очима странаца, II књига, Швајцарска 1972.)
