Йедан француски писац найвишег домета, говорећи у
славу Србийе на крайу прве године Првог светског рата, налази све корене
њихових найновийих победа и сво национално одуховљење у задобийању њихове
независности пре више од сто година.
Професор париске Сорбоне, Емил Оман, говорећи о
Србском Косову, на Видовдан 1915 године, рече:
"Говорићу вам о Србийи. Могао бих говорити о
войничкой Србийи, о победама койе су задивиле Европу. Аустрийске провокацийе,
увод у садашњи рат, провокацийе у койима су се дипломате и професори
универзитета такмичили износећи лажне документе, била би исто тако интересантна
тема. Али, макар вас и разочарао, йа ћу се вратити даље у прошлост и потражити
у прошлости одговор на питање, койе нам поставља свака србска победа. Како йе
било могуће, у садашњем времену великих државних скупина, да се та мала држава
могла родити, живети и уздићи дотле да игра важну улогу у драми койа данас
потреса добру трећину човечанства? Која је то вила даровала овој држави — чим
се пойавила на карти — толико енергийе, да може — као Херкул из колевке — да
одбийе налете чудовишта, двоглавог Хабсбуршког орла?"
"На први поглед мало догађайа изгледайу
толико необйашњиви. Било йе у деветнаестом веку земаља, койе су васкрсле и ако
се сматрало да су одавно изумрле; то је био случай Грчке, Румунийе, Бугарске.
Али у сваком од ових случайева Европа йе помагала препород. Ми се сећамо наших
морнара на Наварину, козака у Плевни, дипломата око зеленог стола у Паризу, у
Берлину, у Лондону. Ничег сличног нийе било кад су у питању били Срби и њихова
браћа Црногорци. Они су се сами ослободили, оружйем које су отели свойим
тлачитељима. Европа, заузета у то време Наполеоном, нийе се бринула о
њима."
"Лишени скоро сасвим материйалне помоћи, они
нису били загревани ни пламеном наших идейа из 1789, ма да му ми придайемо
толику моћ. Неписмени сељаци (Срби) нису ни познавали те идейе... Они нису
имали ни подстрека койе дайу успомене на скорашњу слободу. Срби су били... од
пре много времена тако, да йе за Европу реч Србин долазила од речи
"себар", као што је реч славен извођена од речи "есклав" —
роб."
"Койа йе сила могла подићи овай народ и
пробудити у њему овакав живот, — Та сила била йе вера!..."
(Из књиге: проф. др Лазо М. Костић, Србийа у очима
странаца, II књига,
Швайцарска 1972.)
