Пеко Павловић Николић (Чево, 1828. — 4. мај 1903.) био је црногорски перјаник, командант, четнички војвода и чувени хајдучки харамбаша из Старе Црне Горе.
 |
| Војвода Пеко Павловић |
Отац му се звао Павле који је био барјактар чевског батаљона, па је зато називан Павловић, иначе му је презиме Николић. Прочуо се по храбрости и спретности још у вријеме Књаза Данила, a посебно 1875, приликом устанка херцеговачких Срба против Турака када је организовао црногорске и херцеговачке чете. Књаз га најприје поставља за свог перјаника а касније са двадесетак година за чевског капетана. Предводио је на 1.000-е добровољаца из Црне Горе и организовао устаничку војску, сврставши 11.000 Херцеговаца у 12 батаљона. Европска штампа, која је опширно писала о устанку, посебно је истицала војводино врсно командовање, које је Турцима нанијело велике губитке. Истакао се у бици у Вучјем Долу у којој су побјеђени Турци, као и у многим другим биткама тог времена као што је Бој на Касаби Невесињској затим Битка на Муратовици и у готово свим биткама током устанка. Књаз Никола му даје војводски чин 1876. године. Након што је учествовао у бици на Крсцу и ослобођењу Никшића, дошао је у сукоб са краљевим тастом Петром Вукотићем и самим књазом Николом, морао је да напусти Црну Гору и оде у Бугарску гдје са радикалском емиграцијом безуспјешно спрема упад у Србију и свргнуће краља Милана, након Бугарске одлази у Русију гдје бива примљен уз високе почасти као велики војсковођа, у Русији гдје су му синови на школовању и у војној служби, борави 5 година. Вратио се у Црну Гору у којој није био политички активан и у којој је умро 4. маја 1903. године. Сахрањен је пред капелицом на Старом цетињском гробљу, на његовом гробу је натпис- "Неустрашивом јунаку, прослављеном војсковођи у борбама против Турака и борцу за народно ослобођење - захвални црногорски народ". Носилац је бројних црногорских, србских, руских и италијанских одликовања.
Извор: Википедија
