 |
| Грб Хребељановића |
Грбовник Коренић-Неорић представља најстарији сачувани препис изгубљеног Охумчевићевог грбовника. Датира из 1595. године, а открио га је Људевит Гај једном приликом док је боравио у Дубровнику.
Сликан је на папиру формата 21 x 14,5 cm, и има 168 листова. Због године 1595. која се наводи на почетку књиге, сматра се најстаријим нашим грбовником, иако би Лондонски грбовник могао да буде у најмању руку истовремен, ако не и старији.
Овај Грбовник представља један од највећих споменика србске и илирске хералдике.
Ко су били Коренић-Неорићи, то ни данас није јасно, могли су бити наручиоци грба или је пак сам аутор припадао овој породици.
Важно је истаћи да је грбовник двојезничан, писан на латинском и србском (босанчицом) и како стоји у уводу, препис је једне старе књиге из 1340. године, коју је саставио хералд цара Душана поп Станислав Рубчић, и која је пронађена на Светој Гори.
Сликан је на папиру формата 21 x 14,5 cm, и има 168 листова. Због године 1595. која се наводи на почетку књиге, сматра се најстаријим нашим грбовником, иако би Лондонски грбовник могао да буде у најмању руку истовремен, ако не и старији.
Овај Грбовник представља један од највећих споменика србске и илирске хералдике.
Ко су били Коренић-Неорићи, то ни данас није јасно, могли су бити наручиоци грба или је пак сам аутор припадао овој породици.
Важно је истаћи да је грбовник двојезничан, писан на латинском и србском (босанчицом) и како стоји у уводу, препис је једне старе књиге из 1340. године, коју је саставио хералд цара Душана поп Станислав Рубчић, и која је пронађена на Светој Гори.
