среда, 8. август 2012.

Грб Балшића

Реконструкција грба Балшића
Грба Балшића реконструисан је на основу средњовековне сфрагистичке и нумизматичке грађе. На новцу Балшића доследно се појављује вучја глава окренута надесно и на шититу и на челенци. Облик штита и кацига преузети су са печата драчког дуке Балше из 1385. г. а круна, вук и плашт стилизовани су према представи грба на новцу Балше III. Као и у већини осталих случајева, боје грба су спорне и морале су бити реконструисане на основи илирских грбовника где је вучја глава која се јавља у челенци сребрена (код Коренића-Неорића), док су штит и плашт црвени. На самом штиту појављује се у овим грбовницима сасвим другачија представа седмокраке, осмокраке или вишекраке сребрене, негде златне, звезде.

Порекло овог мотива прилично је тамно, али исто тако врло карактеристично за илирску хералдику. Звезда се појављује на грбу Балшића у чувеном Рихенталовом зборнику о сабору у Констанци 1415. г. Рихенталов зборник, не претерано поуздан, користили су аутори илирских грбовника, што се види из бројних примера. Вероватно је и звезда у илирским грбовницима преузета од Рихентала, а можда од тог времена и почиње врло спорна идентификација зетских Балшића са напуљским племством. Састављач Охмучевићевог грбовника сигурно је био добро упознат са напуљском хералдиком. Напуљском вицекраљу уосталом и приноси 1594. г. Петар Охмучевић своја фалсификована родословља, а не устеже се да међу своје претке уврсти и Балшиће. Врло је вероватно да је први од илирских грбовника и настао тих година у Напуљу. Могуће је претпоставити да је аутор грбовника зетске Балшиће повезао са старом напуљском племићком породицом Balsa/Balza, а преко њих можда и са провансалском властелом Baux/Baulx чији је наводни грб златна звезда у црвеном пољу. Спорна веза између зетских Балшића и напуљских и провансалских породица ничим није доказана, али је могла добро да послужи ауторима илирске хералдике.

Грб напуљске породице Del Balzo
Румунска племићка породица Balş, која претендује да води порекло од зетских Балшића, има у XVIII и XIX веку за грб такође осмокраку златну звезду на црвеном, што је вероватно преузето управо из неког илирског грбовника.

Да би цела ситуација била још компликованија Ч. Мијатовић у својој генеаологији Балшића, на основу породичних веза Обреновића са румунском породицом Балша, више него натегнуто изводи закључке о томе да су Обреновићи наследници зетских Балшића. Пре њих Обреновићи би били наследници, с једне стране напуљског и провансалског племства, а с друге стране Немањића, те као такви легитимни обновитељи краљевства. У сваком случају, средњовековни сфрагистички и нумизматички извори недвосмислено показују да је грб Балшића био вучја глава.

Извор: ГРУПА АУТОРА, Родословне таблице и грбови србских династија и властеле