Бранивој Јовановић (23. мај 1883, Кисиљево — 30. мај. 1905, село Петраљица код Куманова), познат као Војвода Брана, је био пешадијски поручник и четнички војвода.
 |
| Војвода Бранивој Јовановић |
Веома је мало поузданих историјских података о овом човеку. Зна се да се звао Бранивој Јовановић и да је рођен 1883. године у селу Кисиљеву код Пожаревца. Похађао је гимназију у Београду и Шабцу
и завршио Војну академију у Београду. Чим је добио официрски чин,
пријавио се са неколико својих другова као добровољац у четнике и
отишао у македонију да се бори противу Турака.
Био је веома храбар и истакао се у бици на Челопеку. После ове битке крстарио је по кривопаланачком крају. Напунио је 22 године када је 1905.
године са групом својих четника био опкољен у две куће у селу Петраљици
из којих су пружали отпор знатно јачој турској јединици. Турци
су запалили кућу у којој су се налазили четници војводе Бране и Богдана
али се они нису предавали него су изгинули сви до једнога. Народ је
сутрадан из рушевина кућа ископали тела погинулих четника и сахранили у
близини Петраљичке цркве.
Војвода Брана је био млад официр са чином потпоручника и никад није
званично добио звање војводе али због своје изузетне храбрости и славе
коју је стекао, народ из крајева у којима се борио са Турцима су га
прозвали четничким Војводом.
На Петровдан 1923.
армијски официри I и III армије открили су споменик војводама Хајнцу и
Брани и њиховим четницима, на месту, где су јуначки пали. Њихова смрт
дуго је опевана у народу. Између два рата био је популаран позоришни
комад „Војвода Брана“ и често је игран у Јужној Србији, како се онда звала Македонија.
