 |
| Живојин Рафајловић |
Живојин Рафајловић (1871 — 1953) био је србски официр, политичар, истакнути привредник и национални радник. Родио се у Мионици 1871. у познатој и имућној породици. Након завршене војне академије служио је као поручник у Врањском гарнизону. Илинденски устанак 1903. га је затекао у Врању где се сусреће са избеглим комитама ВМРО-а. Као гранични официр био је упознат са тешким стањем Срба у Старој Србији и Македонији
па још пре почетка устанка покреће формирање чета одметника који су
преко границе ликвидирали муслиманске насилнике. Крајем августа заједно
са Симом Златановићем, апотекаром Велимиром Карићем, и Томом Ђурђевићем судијом оснива четнички одбор у Врању са задатком да формира чете које ће бранити Србе у Старој Србији.
Пошто је одбор са истим циљевима основан у Београду септембра исте
године Рафајловић се повезује са њим и његов одбор постаје другостепени,
извршни одбор србске четничке организације. Убрзо је преко границе
пребачено неколико чета, међу осталим и чета Анђелка Алексића. Након погибије ове чете на Шупљем Камену јуна 1904. јавност се обрушила на њега и шефове београдског одбора Луку Ћеловића, Јована Атанацковића и Милорада Гођевца. Након ове афере Рафајловић је пензионисан у чину капетана и убрзо и повучен из Врања.
На изборима 1906. изабран је за народног посланика као носилац
Националне странке у врањском округу. Све до 1929. биран је за народног
посланика управо у том округу. Године 1920. био је министар народног
здравља у кабинету Миленка Веснића а 1922. министар шума и рудника у
коалиционој Пашићевој влади. У периоду 1940-1941. био је бан Вардарске бановине. Умро је у Београду 1953. године.
Извор: Википедија
