Раде Радивојевић, Војвода Душан или Душан Вардарски, био је србски четнички војвода у Старој Србији и Македонији за време борби за Македонију почетком 20. века.
Биографија
 |
| Војвода Душан Вардарски |
Родио се 1874. у Васојевићима. Завршио је богословско-учитељску школу у Призрену и убрзо за место опредељења добио школу у селу Орешу у околини Велеса. По уласку Јована Бабунског у четничку акцију 1905. и Раде Радивојевић одлази са својом четом у околину Велеса. Четовао је 1905—1906. узимајући учешћа у свим четничким борбама у околини Кичева, Прилепа и Велеса заједно са војводама Глигором Соколовићем, Стеваном Недићем Ћелом, Василијем Трбићем, Тренком Рујановићем, Јованом Долгачем, Михаилом Јосифовићем и Михаилом Јовановићем.
Крајем 1906. Радивојевић и његова чета су због напорног четовања и
исцрпљености враћени у Србију на одмор где су остали до пролећа 1907.
Погибија код Пасјана
У пролеће 1907. ВМРО се одлучио за велику офанзиву против србских чета са десне стране Вардара. Око 130. четника под командом неколико бугарских официра, у бугарским униформама кренуло је ка Поречу и Азоту
да уништи србске чете, попали србска села и уништи србску организацију.
Србске чете су у том тренутку биле ослабљене и проређене сталним
борбама па је марта 1907. због јаких турских снага у рејону Куманова чета Рада Радивојевића послата у помоћ преко Косова. Сви четници су били обучени као Албанци са планом да се до Пореча провуку као албански качаци. Чета је откривена код села Пасјане у гњиланском крају
14. јула 1907. у локалној цркви. Развила се борба која је привукла све
околне Албанце и турску војску. Србска чета је готово потпуно уништена,
изузев три четника која су ухваћена и затворена у околини неколико дана
након борбе. У самој борби погинули су поручник Драгољуб Николић и Раде Радивојевић војвода.
