 |
| Књижевник и професор призренске богословије |
Григорије Божовић (1880 — 1945), књижевник, професор призренске богословије, један од вођа србског покрета у Македонији,
првенствено у Битољском одбору србске четничке организације, а потом и
посланик Народне скупштине у Скопљу. Имао је руководећу улогу у
политичким и националним пословима у време када је Косову и старој
Србији претила озбиљна опасност од Турака и Арнаута, непосредно пред Балканске ратове и ослобођењу ових крајева.
Писац
Григорије Божовић је један од значајнијих србских међуратних писаца.
Објавио је четрнаест књига, од којих осам збирки приповедака. Преостале
чине путописи, краћи записи о људима и крајевима, накнадно сабрани из
Политике, чији је стални и угледни сарадник био. Почетак његовог рада
обележен је збирком Из Старе Србије (1908), а крај Приповеткама (1940), у издању Србске књижевне задруге. 1935. године издао је збирку приповедака Тешка искушења а 1939. године збирку приповедака Под законом
- те две збирке, уз ону из 1940, садрже највредније Божовићеве
приповетке. Божовићеве приповетке су тематски усредсређене на Стару
Србију (највише на Косово и Метохију, једним делом на Македонију, пре
свега на Битољ у којем је службовао). Најзначајније приповетке су му: Чудни подвижник, Мучних дана, Тиваидска напаст, Кад се царства мијењају, Злате из Слатине, Њен суд и Оклопник без страха и мане.
Смрт
Пред сам крај рата комунисти су га стрељали у Београду а његов је књижевни опус остао готово потпуно непознат широј публици.
Рехабилитација Григорија Божовића
Захтев за рехабилитацију
поднео је јануара 2008. Божовићев даљи рођак, професор Филозофског
факултета у Косовској Митровици, др Маринко Божовић. Одељење за
рехабилитацију Окружног суда у Београду донело је маја 2008. решење
којим је усвојен захтев за рехабилитацију Григорија Божовића, угледног књижевника, националног радника и репортера Политике пре Другог светског рата.
Извор: Википедија
