Деспот Баџовић (1850— 30. новембар 1932) био је србски просветни и национални радник и револуционар у Старој Србији и Македонији у последњој четвртини 19. века.
Биографија
 |
| Почетна страна памфлета, Искрена реч Србо-Македонцима |
Родио се 1850. у Крушеву у цинцарској породици. Школовао се шездесетих година на другом одељењу Београдске богословије. Године 1873. постао је учитељ у Битољској патријаршијској школи.
Године 1874. пише и издаје Буквар за србско-македонске основне школе. Написан на македонском наречју, за србске школе. Након Србско-турског рата 1876. година заједно са Тодором Станковићем из Ниша, Костом Шуменковићем из Охрид протествује пред Цариградском конференцијом због укључивања готово целе Старе Србије и Македоније у Санстефанску Бугарску. За време другог Србско-турског рата заједно са Тодором Станковићем, Милошем Милојевићем, архимандритом Савом Дечанцем, Аксентијем Хаџиарсићем, Костом Шуменковићем и Глигоријем Чемерикићем формира Нишки комитет,
револуционарно друштво које је имало задатак да олакша надирање србске
војске активним деловањем у турској позадини. Године 1878. долази у
Србију, где из Врања и Београда наставља борбу за србски утицај и
културу у Старој Србији и Македонији. Као одговор на пројекат
Санстефанске Бугарске пише памфлет Којој словенској грани припадају Словени у Горњој Албанији и у Македонији
којим се труди да докаже да су словенски дијалекти данашње Републике
Македоније и Северне Грчке у ствари наречја србског језика. Године 1885. издаје национално-политички памфлет Искрена реч Србо-Македонцима.
